Hajde da ovu “tešku” naučnu temu prevedemo na jezik koji diše, koji oseća. Da je spustimo iz laboratorija i hladnih tunela CERN-a – pravo u naše srce, u našu prirodnu ljudsku radoznalost. Jer, na kraju i nauka je samo još jedan izraz naše duboke čežnje da razumemo – sebe, život, početak. Oduvek smo gledali u nebo i pitali se: Kako? Zašto? Odakle sve ovo? I možda misliš da su ta pitanja rezervisana za naučnike u belim mantilima, za ljude koji poznaju jednačine koje ne možemo n

Mnogi danas tragaju za promenom. Za osećajem da je život više od obaveza, ciljeva i čekanja „pravog trenutka“. Traže način da se povežu sa nečim dubljim, iskonskim — sa sobom. I negde na tom putu, često se pojavi ideja da mi zapravo možemo da utičemo na svoju stvarnost. Da ono što mislimo, osećamo i verujemo — ima moć da oblikuje naše iskustvo. Ta ideja nije nova. Postoji u drevnim učenjima, modernoj psihologiji, u pričama koje smo slušali kao deca. Ali danas, više nego ikada

Disanje. Nešto što ti je tako blisko, a tako često izvan tvoje pažnje. Ne moraš ga učiti, ne moraš ga se prisećati — ono se dešava, samo, tiho, kao ritam koji te drži ovde. Kao most između tela i duše. Kao tihi svedok da si živa. Ali dah nije samo biološka funkcija. Nije samo razmena kiseonika i ugljen-dioksida. Dah je razgovor — između onoga spolja i onoga unutra. Dah je poruka. Dah je kompas. Jer svaki put kada udahneš — ti primaš. Prostor. Energiju. Život. A svaki put kada

Poreklo Ajurvede vodi nas duboko u prošlost, do Veda — drevnih tekstova Indije koji se smatraju jednim od najstarijih svetih spisa na svetu. U tim zapisima, vekovima pre nas, lekari i mudraci su pokušavali da razumeju ne samo telo, već i um, duh, i tihu povezanost između njih. Glavni tekst Ajurvede, Charaka Samhita , koji je napisao lekar Charaka u 2. veku pre nove ere, otvara vrata znanju o tome kako telo funkcioniše, kako se bolest javlja i kako se može negovati. Pored njeg

Nekada velike promene dođu tiho. Ne najave se. Samo jednog dana shvatiš — nešto više nije isto. Nešto u tebi. Nešto oko tebe. Kao da ti se život približio, pa te tiho pita: Hoćeš li da se pomeriš? Hoćeš li da vidiš šta je moguće? Jer istina je — nije sve u onome što se dešava spolja. Nekad je ključ u tome kako ti vidiš. Kako osećaš. Kako biraš. Možda si navikla da misliš da se promene dešavaju nekim drugim ljudima. Da oni imaju sreću, hrabrost, prilike. A ti — ti čekaš pravi

Kroz celokupnu ljudsku istoriju, postoji nešto što se ne menja — čovekova želja da razume sebe. Da razume ono unutra. Ono što se ne vidi očima, ali se jasno oseća. Ljudi su taj unutrašnji svet izražavali na različite načine — kroz pesmu, igru, molitvu, tišinu, slikanje, simbole. Jer nekad je ono najdublje u nama teško staviti u reči — ali kroz oblike, boje i simbole, duša nekako lakše progovori. Neki od tih simbola nisu samo ukras. Nisu nacrtani da budu samo lepi. Oni su crta

U ritmu prirode, postoje dani koji ne prolaze samo kao obični datumi, već kao tihe prekretnice – trenuci kada se svet, vidljiv i nevidljiv, pomera i diše drugačijim dahom. To su dani kada Zemlja, u svom večnom plesu oko Sunca, pravi blage, ali duboke zaokrete. Svetlost i tama menjaju svoje uloge, tišina dobija novu dubinu, a mi, iako često nesvesno, osećamo da se nešto u nama usklađuje sa tim drevnim ciklusima. Ti trenuci – solsticiji i ekvinociji – nisu samo astronomski pojm

Merkaba nije samo oblik. Nije ni samo simbol. Ona je kao dah između dva otkucaja srca — nevidljiva, a prisutna. Tiha, a moćna. U tom prostoru između udaha i izdaha, između zemlje i neba, između nas kakvi jesmo i nas kakvi možemo postati — tu živi Merkaba. Njeno ime, koje znači „vozilo svetlosti”, zapravo je poziv. Ne da negde odemo, već da se vratimo — sebi. Svojoj suštini. Svojim zaboravljenim dubinama. Merkaba nas ne vodi daleko, već duboko. U mesto u nama koje je tiho, ali

Da li ste se ikada zapitali šta znači biti ne samo putnik na Zemlji, već i aktivni učesnik u njenom putovanju kroz vreme i prostor?

Zemlja je dinamična planeta sastavljena od različitih sistema koji međusobno deluju kako bi stvorili i održali uslove neophodne za život....

Harmonijska konvergencija bila je značajan događaj, proslavljen 16-17. avgusta 1987. godine. Ovaj događaj označava globalni,...

Život je satkan od suprotnosti koje oblikuju naše postojanje i iskustva. Svaki trenutak nosi u sebi igru kontrasta — između dana i noći, sreće i tuge, pokreta i mirovanja. Ove sile ne samo da koegzistiraju, već se međusobno prožimaju, definišući jedna drugu i omogućavajući nam dublje razumevanje sveta oko nas. Kroz njih doživljavamo promene, rastemo i učimo, jer tek u susretu sa suprotnostima otkrivamo sopstvenu unutrašnju ravnotežu. Umetnost života leži u prihvatanju i razum

Svuda oko nas, sve je povezano nevidljivom silom koja oblikuje način na koji doživljavamo život.

Efekat leptira je fascinantan i često misterozan koncept koji sugeriše da čak i najmanje akcije ili događaji mogu imati duboke,...

Zavisnost je složen i višeznačan problem koji pogađa milione života širom sveta. Dr. Gabor Maté, renomirani lekar i autor, postao je...

Istraživanje ljudskih iskustava je opsežno i složeno, obuhvatajući brojne aspekte života koji oblikuju naše identitete, ponašanja i...

Ljudski odnosi izgrađeni su na dubokim emocionalnim vezama koje oblikuju naša iskustva, ponašanja i osećaj sigurnosti. Od trenutka kada...

Paradoks je naizgled kontradiktorna izjava ili fenomen koji, nakon bliže analize, može otkriti neočekivanu istinu. Paradoksi izazivaju...

U savremenoj duhovnoj zajednici, koncept poznat kao "duhovno zaobilaženje" (spiritual bypassing) dobio je sve veću pažnju poslednjih...

Ljudi su po svojoj prirodi društvena bića, povezani jedni sa drugima kroz učenje, razumevanje i zajedničko iskustvo. Još od ranog...