ZAČARANI SAN
#majanskikalendar by Milly
"Ko poseduje tvoje vreme, poseduje tvoj um.
Promeni svoje vreme i promenićeš svoj um.
Promeni svoj um i promenićeš sve(t)!"
Nešto novo se dešava svuda – u nama, na Zemlji i u svemiru. Menja se način na koji doživljavamo vreme, jer dolazi nova energija.
Ne možemo da promenimo kalendar dok ne promenimo naše razumevanje vremena.
Da bismo uzeli u obzir novi kalendar, moramo da postavimo pitanje na čemu se bazira stari. I šta je uopšte kalenadar?
A pre nego što počnemo da pričamo o kalendaru, moramo da postavimo glavno pitanje:
Šta je Vreme?
Prema Zakonu Vremena, vreme nije samo linija koja teče iz prošlosti ka budućnosti. To je samo način na koji smo naučeni da ga posmatramo — kroz sat, kalendar i svakodnevne rasporede. Ali sat ne meri vreme, on meri trajanje. Trajanje je kretanje, aktivnost i promena u fizičkom, trodimenzionalnom svetu. Vreme, kako ga opisuje Zakon Vremena, pripada četvrtoj dimenziji — ono je most između fizičkog i suptilnijih, viših dimenzija postojanja. Ono nije linearno, već radijalno, spiralno i fraktalno — baš kao tok života, kao prirodni ritmovi, kao spiralni rast biljaka, kao galaksije koje se okreću u svemiru.
Zakon Vremena kaže da je vreme atmosfera uma. Drugim rečima, način na koji doživljavamo vreme zavisi od toga kako doživljavamo svet, sebe i život. Kada menjamo svoju svest, menja se i naše iskustvo vremena. Zato praktikovanje Kalendara 13 luna nije samo praćenje datuma — to je vežbanje percepcije. To je učenje da vreme nije pritisak, rok ili granica, već prostor za iskustvo, uvid, rast, igru i sinhronicitet. Kada promenimo način na koji gledamo na vreme, menjamo i način na koji živimo. Umesto da vreme bude nešto što nam stalno nedostaje, ono postaje saveznik — vodič. Kalendar 13 luna je jednostavan alat koji nas uči da vreme nije niz slučajnih trenutaka, već inteligentan poredak — sinhronički poredak. On nas uči da prepoznamo poruke u svakom danu, da osetimo ritam univerzuma u svom životu.
Danas živimo u izuzetno važnom periodu čovečanstva — u prelazu iz biosfere u noosferu. Biosfera je život na Zemlji, a noosfera je probuđeni planetarni um — trenutak kada čovek počinje da shvata da nije samo stanovnik planete, već aktivan učesnik svesti planete. To je vreme kada se ljudi bude, povezuju, razumeju da su deo celine. Kada podižemo svoj um iznad ličnih briga i prelazimo u svesnost o tome da smo jedna vrsta, jedan planetarni organizam koji diše kroz milijarde pojedinačnih života.
Da bismo zakoračili u noosferu, potrebno je da promenimo način na koji doživljavamo vreme. Jer onaj ko je zarobljen u linearnom vremenu, zarobljen je i u linearnom shvatanju stvarnosti — misli da postoji samo materija, samo prostor, samo ono što može da se vidi, izmeri i dokaže. Ali prostor je samo pozornica, vreme je kretanje svesti. Kada naučimo da živimo u prirodnom vremenu, počinjemo da primećujemo sinhronicitete — one "slučajne" događaje koji se javljaju sa dubljim značenjem. Shvatamo da ništa nije slučajno — već povezano.
Naš savremeni svet uglavnom je zasnovan na veštačkom vremenu — 12 meseci nepravilnih dužina, sat koji neumoljivo otkucava i deli život na segmente. Ali priroda ne radi tako. Priroda ne meri vreme — ona ga živi. Priroda diše u ritmovima, ciklusima, povracima, spiralnom rastu i evoluciji. Kada počnemo da istražujemo prirodno vreme, otvaramo vrata dubljoj svesti. Počinjemo da primećujemo: Da dani nisu samo datumi — već vibracije, tonovi i poruke. Da vreme ne prolazi — nego se otkriva, sloj po sloj. Da se život ne događa nama — već sa nama. Da rešenja za naše izazove ne dolaze iz straha i žurbe — već iz sklada, intuicije i harmonije. U prirodnom vremenu, čovek ne juri vreme. On ga sluša. Ne troši vreme. On ga stvara. Ne meri vreme. On ga doživljava. I tada se rađa nova svest. Ne samo individualna — već kolektivna. Kao da Zemlja tiho šapuće — seti se, nisi izgubio vreme. Ti si izgubio sebe u vremenu. A sada je vreme da se vratiš.
Vreme nije kvantitet, već kvalitet.
Vreme nije ono što nas kalendari i satovi navode da mislimo da jeste.
Vreme nije linearno, već fraktalno, radijalno i spiralno.
Vreme je spona izmedju treće i pete dimenzije.
Vreme je nevidljivi princip, koji utiče na prostor.
Vreme je atmosfera uma.
Vreme je univerzalni faktor sinhronizacije.
Vreme nije novac - Vreme je umetnost.
Šta je Kalendar?
Kalendar nije samo alat da znamo koji je datum. On je mnogo više od toga. Kalendar je mentalni obrazac — program koji tiho živi u našem umu, oblikuje kako mislimo, kako planiramo, kako osećamo vreme. I, neprimetno, oblikuje našu realnost. Kalendar u sebi nosi verovanja, ideje i način razmišljanja jedne civilizacije. On nas uči šta smatramo normalnim, šta važnim, šta hitnim, a šta svetim. Uči nas da li je život trka ili ritam. Da li je vreme pritisak — ili prostor za kreaciju. Zato se kaže: Vreme je faktor univerzalne sinhronizacije, a kalendar je njegova matrica. To znači — ako koristimo kalendar koji je u skladu sa prirodnim ritmovima, mi se usklađujemo sa univerzumom, sa sobom, sa životom. Ako koristimo kalendar koji je veštački, mi živimo van ritma, van smisla, van sinhronizacije. Gubimo osećaj da smo deo veće inteligencije.
Zakon Vremena kaže da mnogi planetarni nemiri, kolektivni stres, osećaj haosa i unutrašnje odvojenosti, nisu slučajni. Oni su rezultat života u pogrešnoj percepciji vremena. To stanje se naziva frekvencija 12:60 — veštačko vreme. To je vreme koje meri sat — 60 minuta — i kalendar sa 12 nepravilnih meseci. To je vreme koje je mehaničko, linearno, bez ritma, bez duše. U frekvenciji 12:60, čovek stalno oseća da nema dovoljno vremena. Tu vreme postaje valuta. I zato se kaže — u frekvenciji 12:60 — vreme je novac.
Ali… postoji drugačiji način. Prirodniji. Harmoničniji. Istinitiji. To je frekvencija 13:20 — prirodno vreme. U frekvenciji 13:20 — vreme nije novac. Vreme je umetnost. Tada vreme nije nešto što meri koliko smo postigli, već nešto što omogućava da otkrijemo ko smo zaista. U prirodnom vremenu ne juriš vreme — već ga živiš. Ne meriš ga — već ga osećaš.
Vreme nije spolja — već unutra. Kada promeniš kalendar, menja se tvoj odnos sa vremenom. Kada promeniš odnos sa vremenom — menja se tvoja percepcija. A kada se promeni percepcija — menja se tvoja stvarnost. Možda kalendar nije samo način da znamo koji je dan. Možda je to način da znamo — ko smo mi — i gde smo u velikom ritmu Univerzuma.
Zakon vremena nije samo teorija. To je novi način razmišljanja. Novi način gledanja na stvarnost. To je most između nauke, duhovnosti i umetnosti — spoj logike, intuicije i kreativnosti. Prvi korak nije da menjamo kalendar. Prvi korak je da promenimo odnos prema vremenu. Jer, mi zapravo ne upravljamo vremenom, iako to svakodnevno pokušavamo, planiramo, trčimo, stižemo, kasnimo…Istina je: mi upravljamo energijom — unutar vremena. Naš zadatak nije da kontrolišemo vreme, već da uskladimo svoju energiju sa njegovim ritmom. Kalendar 13 Meseci / 28 Dana je najjednostavniji način da to iskusimo. Ne kao teoriju. Ne kao filozofiju. Nego kao živu promenu — SADA. To je poziv da pređemo iz linearnog u ciklični doživljaj života. Iz mehanike u harmoniju. Iz vremena kao pritiska — u vreme kao prostor za rast, susret, umetnost, prisutnost.
Od 2000. godine, Fondacija za Zakon Vremena širi ovo znanje — ne kao ideologiju, već kao poziv. Poziv za sve one koji osećaju da je moguć novi svet, ali znaju da on ne dolazi spolja — već iz svesti. Znanje koje delim zasnovano je na učenju José Argüelles-a, utemeljivača Zakona vremena. On je prvi probudio savremeni svet za ideju da vreme nije samo brojanje dana — već struktura svesti. 1987. godine pokrenuo je Harmonijsku Konvergenciju — globalnu meditaciju mira, prvi sinhronizovani planetarni događaj. U knjizi Faktor Maja otkrio je da majanski kalendar nije “proročanstvo”, već navigacija svesti kroz vreme. Predvideo je prelazak kroz veliki galaktički portal 2012. i početak novog ciklusa 26. jula 2013. — početak novog galaktičkog snopa.
Prema Zakonu vremena, savremeno čovečanstvo je u krizi ne zbog tehnologije, već zbog pogrešne percepcije vremena. Živimo u mehaničkom, linearnom, neprirodnom vremenu. Zbog toga se odvajamo od univerzalnog reda, od prirodnog ritma, od sopstvene suštine. Rešenje? Ne bekstvo. Ne revolucija. Ne nova ideologija. Rešenje je sinhronizacija. Sinhronizacija sa prirodnim ritmom univerzuma. Sa planetom. Sa sobom. Sa životom.
Kao stanovnici Zemlje, imamo zadatak. Ne da menjamo svet silom. Ne da se borimo protiv starog. Već da podignemo sopstvenu frekvenciju. Da živimo u novom ritmu. Da budemo ljudi koji žive svesno u novom vremenu — vreme kao umetnost. Jer kada mi promenimo frekvenciju — menja se frekvencija sveta.